Србија

Светозар Глигорић-Глига (Београд, 2. фебруар 1923 — Београд, 14. август 2012) је био један од најпознатијих српских шаховскихвелемајстора.

Биографија 

Освојене медаље
Шах
Шаховске олимпијаде
Злато	1950. Дубровник	екипно
Бронза	1952. Хелсинки	екипно
Бронза	1954. Амстердам	екипно
Сребро	1956. Москва	екипно
Злато	1958. Минхен	1. табла
Сребро	1958. Минхен	екипно
Бронза	1960. Лајпциг	екипно
Сребро	1962. Варна	екипно
Сребро	1964. Тел Авив	екипно
Сребро	1968. Лугано	екипно
Бронза	1970. Зиген	екипно
Бронза	1972. Скопље	екипно
Сребро	1974. Ница	екипно
Европски шампионат
Сребро	1957. Беч	екипно
Сребро	1961. Оберхаузен	екипно
Злато	1965. Хамбург	2. табла
Сребро	1965. Хамбург	екипно
Злато	1973. Бат	1. табла
Сребро	1973. Бат	екипно
Бронза	1977. Москва	екипно
Злато	1980. Скара	1. табла
Злато	1983. Пловдив	1. табла
Сребро	1983. Пловдив	екипно

Глигорић се у родном Београду са шахом упознао релативно касно, у 13 години. Само две године касније, 1938, са само 15 година, победио је на такмичењу Београдског шаховског клуба. Неосредно пред рат изгубио је оба родитења и остао сироче. Професор дрНико Миљанић, такође пасионирани шахиста, прихватио га је као сопственог сина. Уочи Другог светског рата млади мајстор се квалификовао на државно првенство, али је напад Немачке на Краљевину Југославију нагло прекинуо шаховску збиљу. Када је избио рат Глигорић је са Миљанићима пребегао у Црну Гору, у Бањане, а нешто касније је ступио у партизане. Тако је као партизански борац, за све време рата био одвојен од шаха. После демобилизације посвети се оживљавању шаховске организације радећи је као новинар и организатор шаховских такмичења. Највећи део своје каријере играо је у Партизану, али је стицајем околности, био један од оснивача Спортског друштва Црвена звезда. Учествовао је на све већем броју такмичења, веома брзо развијајући своје шаховске способности. Године 1947. освојио је прво место на првенству Југославије и победио на свом првом међународном турниру у Варшави, био је испред Смислова и Болеславског, чиме је означио пробој у светску елиту. Године 1958. у анкети дневног спортског листа Спорт, проглашен је за најбољег спортисту Југославије.

Светозар Глигорић је преминуо у Београду 14. августа 2012. у 90. години, од последица можданог удара.^[3][4] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.^[5]

Достигнућа у шаху

Титулу велемајстора је добио 1951. године, и одлучио да се у потпуности преда шаху. Следећих двадесет година био је међу најбољим светским шахистима и кандидат за првака света, један је од најактивнијих шахиста у историји. Југославија је захваљујући њему сматрана другом велесилом у свету, иза СССР-а, што је уједно период највећег успеха југословенског шаха. Учествовао је на огромном броју међународних турнира, од којих је многе освојио. Међу његове најзначајније победе спадају оне на турнирима уВаршави 1947, Хејстингсу 1951, 1956, 1959, 1961, Мар дел Плата 1953, Стокхолму (1954), Београду (1964) и Манили 1968, Лоун Пајну1972. и 1979. године. Три пута се на Међународним турнирима квалификовао за мечеве кандидата у циклусу првенства света.

Педесетих и шездесетих година Глигорић је био сталан учесник на светским првенствима и и уважаван као најбољи играч ван Советског Савеза. Једно од највећих достигнућа му је Међузонски турнир у Порторожу 1958. године, када је у једној партији испустио тријумф и нашао се на другом месту иза Таља. Исте године, на Олимпијади у Минхену добио је златну медаљу за резултат на првој табли, испред Ботвиника. На међузонском турниру у Сусу 1967. делио је друго место без пораза. У Аргентини, на турниру у Мар де ла Плати 1953. године, Глигорић је победио и био испред Најдорфа. Тада је настао и Глигорићев „патент“ у теорији шаховске игре - позната Мар дел Плата варијанта краљеве индијске одбране. Глигорић је био један од ретких доживотних пријатеља Роберта-Бобија Фишера. Фишер и Глигорић су у коначном скору имали резултат 6:4, уз шест ремија. Између 1950. и 1982. године петнаест пута је био југословенски представник на олимпијади освојивши 12 медаља (једну златну, шест сребрних и пет бронзаних). Дванаест пута је освојио прво место на првенству Југославије.

Светозар Глигорић је познат и по својој новинарској каријери. Био је стални дописник часописа „Chess Review“ и „Chess Life“. Написао је и велики број књига о шаху.